Sada sam na ivici.
To je mesto sa kog ne možeš da se vratiš
u prethodno agregatno stanje; sledi vatra.
Kupiću mitraljez.
Iz svečane sale bruji –
klavijaturista i bend dovode atmosferu do usijanja,
pevačicu bole pete.
Folkloraši dočekali svojih pet minuta –
kolo perverzija.
Ja opalim u plafon to bude kao vatromet,
nikome ne razbucam glavu ja priređujem vatromet,
i osećam da su mi prsa topla kuvaju,
ne osećam više ništa u rukama.
Odgurnut, gledam ih,
oni jurcaju po sali,
oni vrište u užasu,
i dok mislim, umiraću:
ovo je najlepši prizor –
gore govna.
STEFAN ALEKSIĆ 